Urbano pčelarstvo u gradovima: Održivi način za očuvanje biodiverziteta
U Novom Sadu, u nekim delovima grada već nekoliko noći zaredom građani primećuju lisice, koje mirno šetaju očigledno tražeći hranu. Kod mnogih to izaziva podozrenje i paniku, međutim, ove lisice su krajnje miroljubive. Osećaju se kao kod kuće. One zapravo i jesu kod kuće. Mi smo ti koji su okupirali prirodu i teritoriju životinja kao i puteve njihovog kretanja, bez imalo poštovanja. Prilikom posete prečistaču otpadnih voda u Danskoj domaćini su mi skrenuli pažnju na ambar za slepe miševe. Oni su izgradili potpuno identično objektu koji je tu postojao, ali i koridore kojima se kreću žabe i druge sitne životinje. Život, suživot uz poštovanje drugih živih bića i u okvirima normalnih potreba, ustvari je jedan od osnovnih principa održivog razvoja. Pored lisica, ponekad divljih svinja, vrlo često ježeva, stalni stanovnici gradova su i pčele. Urbano pčelarstvo je postalo veoma važno za održivost gradova.
Važnost urbanog pčelarstva
Urbano pčelarstvo nije nešto novo. S obzirom da su ljudi ti koji osvajaju prostor drugih bića, širenjem gradova zauzeli smo teritoriju i pčelama. Međutim, u odnosu na druga bića, one su prilagodljive i veoma im prija život u gradovima. Osim toga što su nezamenjljiva karika u zdravom ekosistemu i oprašivači većine biljaka koje čine našu ishranu, pčele su visoko organizovane zajednice od kojih možemo mnogo da naučimo. Ne samo o prirodi i važnosti biodiverziteta već i o rukovođenju, višim ciljevima zajednice, komunikaciji i produkciji vrhunskih proizvoda. Sasvim dovoljno za održivi razvoj.
Urbano pčelarstvo u Srbiji
Za razliku od mnogih gradova u Evropi pa i svetu, kod nas su košnice u gradovima još uvek malobrojne. Ali ima pozitivnih primera.
Ograničenja i pravila za postavljanje košnica
Masovnije prisustvo je onemogućeno i limitiranim brojem košnica na određenom prostoru. Zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge. Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja. 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle. 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda). 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu. Ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta.
Uspešno urbano pčelarstvo - primeri
Među začetnicima urbanog pčelarstva su zaposleni u Ambasadi Republike Francuske koji su u okviru projekta Zelene ambasade 2019. postavili dve košnice. Te košnice održavaju uz pomoć Beogradskog udruženja pčelara koje veoma predano radi na edukaciji o pčelarstvu i njegovom značaju. Nakon toga, bilo je još nekoliko pokušaja uključivanja kompanija, nevladinih organizacija i slično, ali košnice na krovu Ambasade i dalje opstaju. Podatak da su iz tih košnica prošle godine “ubrali” 70 kilograma meda jasno govori o tome koliko gradski uslovi ustvari prijaju pčelama.
Gradovi su dobar prostor za život pčela jer hrane imaju u izobilju zbog gradskih parkova i zelenih površina na kojima se ne upotrebljavaju pesticidi u onom obimu kao što se tretiraju poljoprivredne površine. Poseban problem imaju pčelari u Vojvodini gde su često u sistemu intenzivne poljoprivrede zastupljene monokulture, tako da pčelama ustvari nedostaje raznovrsna paša.
Koriste se jake hemikalije koje su smrtonosne za pčele. Veoma su česte slike potpuno uništenih rojeva pčela zbog prskanja agresivnim hemijskim sredstvima.
Beč je dom mnogih rojeva pčela i do sada ih je izbrojano oko 5000 o kojima brine 600 pčelara. Koji je benefit od pčelarstva u gradovima? Mi u pčelarstvu vidimo samo med kao izvor hrane, koji praktično otimamo pčelama. A njihova funkcija je mnogo važnija za naš opstanak od teglice meda. Pre svega podržava i omogućava bogatstvo biodiverziteta jer bez pčela nema opstanka vegetacije koja nam je u gradovima sve potrebnija.
Pre svega podržava i omogućava bogatstvo biodiverziteta jer bez pčela nema opstanka vegetacije koja nam je u gradovima sve potrebnija.
Tehnološke inovacije u pčelarstvu
Samo pčelarstvo i život pčela bili su inspirativni inovatorskom timu iz Niša. Oni su u okviru start up ideje Beehold razvili hardversko-softverski sistem sa podrškom veštačke inteligecije koji je namenjen pčelarima.
Njihovo rešenje digitalizuje proces nadzora pčelinjeg društva i omogućava praćenje života u košnici, na daljinu mobilnom aplikacijom. Briga o jednom pčelinjem društvu tradicionalno podrazumeva da pčelar ode u pčelinjak, obuče zaštitnu garderobu, otvori košnicu, izvadi ram i vizuelnim pregledom utvrdi stanje pčela, košnica, meda… Na licu mesta, na osnovu svog znanja i iskustva, pčelar zatim donosi odluku i preduzima akcije kako bi se pčele pravilno razvijale i prikupile što više meda.
Ono što sada Beehold omogućava je nadzor pčelinjeg društva bez odlaska na pčelinjak. To se može obaviti u svako doba dana ili noći i u svim vremenskim uslovima. Istovremeno, digitalni pčelarov asistent zasnovan na veštačkoj inteligenciji prepoznaje i predviđa potencijalne probleme. Takođe i pruža sugestije za preduzimanje optimalnih akcija i predviđa prinos meda. Dobitnici su druge nagrade na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji 2021. koje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uz podršku Privredne komore Srbije, Fakuleta tehničkih nauka u Novom Sadu, Tehnološko-metalurškog fakuleta u Beogradu i RTS-a.
Uticaj inovacija na urbano pčelarstvo
Još jedna potvrda koliko su ekološke inovacije važne za održivost. Inovacija pomaže pčelarima, olakšava im posao i samim tim pčelarstvo postaje pristupačnije, posebno u gradovima. Pored ekonomskih dobiti velika vrednost aplikacije je zdravstveni nadzor uz praćenje u realnom vremenu. Beehold AI aplikacija za košnice osigurava da pčelinje kolonije napreduju, stvarajući održivo i zdravo okruženje za pčelarstvo. Takodje, 20% je manji godišnji gubitak pčelinjeg društva. Sa Beehold-om pčelari su u mogućnosti da zaštite i neguju svoje zajednice, na kraju promovišući održiviju budućnost i za pčele i za pčelarsku industriju.
Pored košnica Ambasade Francuske, na Novom Beogradu, se nalaze tri košnice. Prinos po svakoj košnici je bio preko 35 kg, što je izuzetan rezultat. Pored te dve lokacije, košnice su postavljene i na području bivšeg žitnog mlina kod Silosa. Tamo se trenutno nalazi 12 košnica. Prinosi su takođe bili izuzetno dobri. Jula 2022. godine, beogradske pčele dobile su još jedan urbani dom – namenski izgrađene košnice koje su oplemenile prostor tržnog centra Ada Mall.
Uzgoj pčela i proizvodnja meda nas uvek nekako asociraju na prostranstva sa livadskim cvećem, guste šume ili njive pune suncokreta žutih kao med dobijen od njih. Međutim, manje je poznato da u svetu postoji jak pokret urbanog pčelarstva koji je odavno prerastao dimenziju hobija i postao vid borbe za očuvanje bioraznolikosti, povezanosti čoveka sa prirodom i hranom koju dobija od nje.
Šire dimenzije urbanog pčelarstva
Priča o gajenju pčela u uslovima života u gradu je vrlo brzo dobila svoje šire ekološke, biološke, društvene i ekonomske dimenzije. Lokalno proizvedena i dopremljena hrana. Urbani pčelinjaci se mogu držati na krovu višespratnice, u dvorištu porodičnih stambenih objekata ili u tzv. urbanim baštama – mestima u gradu koja predstavljaju samoodržive mini-ekosisteme namenjene lokalnom uzgoju hrane.
Lokalno snabdevanje hranom smatra se jednim od bitnih elemenata borbe protiv emisije ugljen-dioksida i metana, s obzirom da se lokalno dobavljena hrana ne mora transportovati. Zbog blizine proizvođača i kupca, manji su ili nepostojeći slučajevi bacanja namirnica koje uzrokuje stvaranje metana – gasa koji podstiče globalno zagrevanje planete.
Da bi sačuvali urbane pčele, moraju i ljudi nešto preduzeti. Naime, takozvano „kolažno košenje” i gajenje medosnosnih biljki na svakom mogućem mestu, čak iako živite u zgradi. Stručnjaci za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno, a pčela je najznačajniji insekt. Dobila je i svoj dan, 20. maj.
Primer iz Praga
Značaj urbanog pčelarstva prepoznali su i u Poljoprivrednom muzeju u Pragu na čijem zelenom krovu imaju i košnice. Na krovu se nalaze ogledno demonstracione parcele tipičnih kultura žitarica koje se gaje u Republici Češkoj. Razvoj se prati u skladu sa vremenskim ali i klimatskim promenama u cilju unapređenja kvaliteta, ali i nalaženja novih vrsta i rešenja za proizvodnju.
Biljke, kulture i travnjak se navodnjavaju kišnicom koja se sakuplja i čuva u rezervoaru na krovu. Deo prostora je namenjen urbanom pčelarstvu. Košnice su pod video nadzorom, lokalni pčelar je zadužen da prati razvoj pčelinje zajednice i nadzire, ali je takođe pokrenuta proizvodnja meda koji je odličnog kvaliteta. Imaju brendirani muzejski med koji je odličan. Ovaj jedinstveni prostor je otvoren za sve posetioce muzeja. Tu se organizuju različite aktivnosti i odličan je pogled na Prag, gde se zapravo vidi ta poljoprivredna struktura grada okruženog vinogradima, voćnjacima i pašnjacima.
Tajna održivosti moguće je i u tome da gradovi priznaju da su ustvari velika sela i dopuste tu raznolikost života koja je sada gradskim uslovima ograničena.
*Autorski tekst objavljen na portalu Eko vest
Najnovije
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
