Zdravo zemljište kao osnov zdrave proizvodnje

Resurs bez kojeg je teško – ali ne i nemoguće – organizovati biljnu proizvodnju svakako je tlo, zemljište. Ekipa koja stoji iza Ekokoncepta Pogon predstavlja vam efikasan način kompostiranja.

Koncept održive agroekologije koji sprovodimo u okviru Ekokoncept Pogona obuhvata sve vidove očuvanja resursa koje koristimo. Resurs bez kojeg je teško organizovati biljnu proizvodnju je svakako tlo, zemljišta. Tako da se mi u procesu edukacije i samom procesu proizvodnje dosta bavimo popravljanjem kvaliteta tla na održivi način, odnosno korišćenjem svega što nam to tlo u jednom ciklusu proizvodnje donese i metodama gajenja kao meliorativnim merama koje tome doprinose.

Svake godine, inače, 5. decembra obeležava se Svetski dan tla, kako bi se skrenula pažnja na važnost zdravog tla i podstaklo zalaganje za održivo upravljanje resursima tla. Međunarodna unija naučnika koji se bave temom o tlu (USS) predložila je još 2002. godine obeležavanje Svetskog dana tla, ali je tek na konferenciji FAO-a u junu 2013. godine ovaj predlog službeno usvojen na 68. Generalnoj skupštini UN-a. Tako da je 5. decembar 2014. prvi službeni Svetski dan tla.

Ove godine kampanja je imala moto “Zaustavite salinizaciju tla, povećajte produktivnost tla”, sa ciljem podizanja svesti o važnosti održavanja zdravih ekosistema i dobrobiti ljudi, rešavanjem rastućih izazova u upravljanju tlom, borbi protiv zaslanjivanja tla, povećanju svesti o tlu i podsticanju vlada, organizacija, zajednica i pojedinaca širom sveta da se posvete proaktivnom poboljšanju zdravlja tla.

Postoje prirodno slana zemljišta koja predstavljaju vredne ekosisteme i obuhvataju niz vrsta koje su prilagođene ekstremnim uslovima. Ova primarna zaslanjenost nastaje akumulacijom solutla prirodnim procesima zbog visokog sadržaja soli u matičnom supstratu tla ili podzemnim vodama. Pojavljuje se prirodno podizanjem nivoa mora ili prodorom vode iz mora, reke ili podzemnih voda. Međutim, sekundarni salinitet je posledica neodrživih ljudskih aktivnosti i predstavlja pretnju poljoprivrednoj proizvodnji i sigurnosti hrane. Uglavnom se javlja zbog neadekvatnog navodnjavanja, čime dolazi do akumulacije soli (Na, Ca, Cl itd.), što negativno utiče na njegovu plodnost. Sveobuhvatni projekti navodnjavanja velikih razmera glavni su uzrok sekundarne salinizacije. Zaslanjivanje tla ubraja se među najozbiljnije globalne pretnje sušnim i polusušnim područjima. Procenjuje se da je oko 760.000 km2 zemljišta širom sveta zahvaćeno zaslanjivanjem kao posledicom ljudskih aktivnosti. Povećana saliniteta stavlja van proizvodnu funkciju između 3.000 i 15.000 km2 navodnjavanih useva godišnje i smanjuje proizvodni potencijal velike površine zemljišta. Samim tim to utiče na biološku raznolikost zemljišta kao i varijabilnost ostalih organizama.

Za kvalitet zemljišta presudno je prisustvo mikroorganizama. Mikroorganizmi koji žive u prvih 5 cm tla čine više od 90% biološke raznolikosti planete. Samo jedan gram tla u dobrom stanju može sadržati stotine miliona bakterija ogromnog broja različitih vrsta. Biološka raznovrsnost tla odražava varijabilnost živih organizama, uključujući bezbroj organizama koji nisu vidljivi golim okom, kao što su mikroorganizmi (npr. bakterije, gljive, protozoe i nematode), mezofauna (npr. grinje), kao i poznatija makrofauna (npr. gliste, mravi). Koreni biljaka takođe se mogu smatrati organizmima tla s obzirom na njihove simbiotske odnose i interakcije s ostalim komponentama tla. Ti raznoliki organizmi osim međusobno deluju i s različitim biljkama i životinjama u ekosistemu, gradeći složenu mrežu biološke aktivnosti.

Organizmi u tlu doprinose širokom spektru osnovnih usluga održavanja funkcija u njemu. Oni deluju kao primarni pokretači ciklusa hranjivih materija, regulišu njihovu količinu u tlu, mijenjajući fizičku strukturu i vodni režim, povećavajući količinu i lokaciju prikupljanja hranjivih sastojaka za vegetaciju i poboljšavajući zdravlje biljaka. Dostupnost hranjivih materija regulisana je pre svega mikroorganizmima, od kojih zavisi očuvanje plodnosti tla.

Da bismo u okviru programa održive baštologije sačuvali što bolji kvalitet tla i njegovu plodnost, primenjujemo nekoliko tehnika. Najpre, pri obradi zemljišta izbegavamo prokopavanje, oranje i bilo kakav vid mehaničke intervencije na tlu. Koristimo tzv. “no-dig” metodu, koja podrazumeva samo blago provetravanje površinskog sloja zemljišta i konstantno nadograđivanje slojevima komposta, kao i malčiranje koje se obavlja na mestu kompostiranja. Pored toga, posebno kompostiramo sav organski otpad iz baštenskih kuća, a koristimo i metodu hugelovih rupa ili hugelovih kreveta.

Kompostiranje

Prikupljanje organskih otpadaka iz procesa biljne proizvodnje tokom pripremanja hrane i prerade do nove upotrebne vrednosti nije neko novo otkriće. Zanimljivo je da za kompostiranje nije čak ni neophodno da imate dvorište ili baštu. Jasno je da kompostiranje nije nova moda, jer se u organskoj proizvodnji kompost već dugo i često koristi. Kompost, gotovi proizvod procesa kompostiranja, služi kao đubrivo i kao materijal za zastiranje zemljišta, a u prirodnim mestima nastajanja je sastavni deo zemljišnih slojeva.

Pored toga što kompostiranje poboljšava kvalitet zemljišta, kompostiranje rešava još jedan krupan problem. Naime, deponije na kojima završava velika količina organskog otpada su veliki proizvođači metana i drugih gasova staklene bašte. Metan je višestruko moćniji gas od ugljen-dioksida, upravo je on uzrok samozapaljivanja deponija, posebno tokom letnjih meseci, kada se inače razvijaju visoke temperature. Kompostiranjem mi samo smanjujemo svoj dug prema prirodi od koje uzimamo svake godine sve više.

Pored biljnih ostataka, u kompost dodajemo ljuske od jaja, italijanski talog od kafe. Materijali se u kompostoru slažu kao redovi na torti. Neophodna je ravnoteža zelenog i smeđeg sloja, odnosno sveže i suve materije u odnosu 3:1. Suva materija su sve suve grančice, lišće, piljevina, ali i karton i papir, za koje naravno znamo da nemaju nekih hemijskih primesa. Kompost ne zahteva neophodno veliki prostor. Naizmeničnim ređanjem zelenog i smeđeg sloja, uz povremeno mešanje i kvašenje koje pospešuje proces, kompost možemo očekivati za pet do osam meseci. To znači da sve što su biljke potrošile da bi nam dale plodove, možemo već naredne godine vratiti zemljištu kompostom koji smo dobili korišćenjem njihovih ostataka.

Hugelbed, Hugelova rupa

Kao i kompostiranje, koje je kompletna simulacija prirodnog ciklusa razlaganja i raspadanja organske materije, tako su i hugelove rupe nastale praćenjem prirode i njenih procesa. Princip razgradnje je veoma sličan kompostiranju, s tim što se koristi za organski otpad većeg volumena stabla i dobijeno granja. Za razliku od kompostera koji pravimo kao gomilu, ili koristeći neke konstrukcije, Hugelova rupa je bukvalno rupa iskopana u zemlji, u koju potrpamo materiju, takođe u slojevima. Odnosno, kad složimo masivnije komade, šupljine popunimo sitnim granjem i lišćem, to sve ponovo zatrpamo zemljom koju smo iskopali.

U nekim slučajevima praktikuje se metoda potpaljivanja (bez stvaranja dima) do formiranja ugljenisanih komada, praktično se dobije drveni ugalj koji se onda prekriven zemljom i lišćem brže raspadne. Dodatna prednost korišćenja ovog ugljenisanaog drveta je da kao sunđer sakuplja sve hranljive materije, ne dozvoljavajući da ih voda spere u dublje slojeve. Druga dobra strana je dezinfekcioni efekat taj tzv. aktivni ugalj je odlično dezinfekciono sredstvo, tako da pomaže čišćenju zemljišta od nepoželjnih organizama i materija. Često se sama rupa, nakon zatrpavanja, prekrije malčem (senom ili slamom) i na takvim gomilama sade kulture tipa bundeve ili slično.

U oba slučaja, kao sadržaj komposta i hugelove rupe ne koristi se kuvana, konzervirana ili začinjena hrana, citrusi jer su prepuni fungicida što bi smetalo našim mikroorganizmima. Nije štetno dodavati dlake, papirnate maramice, tubruse, papirne slamčice, drvene stapice za sladoled, stapice za uši od bambusa, četkice za zube, takođe krpene materijale od bambusa.

Izbegavajte dodavanje previše trulog sadržaja jer će poremetiti status mikroorganizama i proces raspadanja pokrenuti u pravcu truljenja, što je za naš kompost nepovoljno. Dobar kompost prepoznaćete po mirisu svežeg šumskog vazduha posle kiše. I u tome se jedino može uživati. Uživajući u kompostiranju, kasnije ćete više uživati u gajenju svojih biljaka.

Najnovije