Zbog čega je važno zaštitno zelenilo?
Dosadašnja poljoprivredna aktivnost donela je mnoge negativne posledice. Preporučljivo je i da se ozeleni deo oraničnih površina i ostavija u vidu „živog zelenog dubriva” koji se prirodno regeneriše ili se na tim površinama zasejavaju cvetne biljke za ptice i pčele…
Svake godine u martu obeležavamo Svetski dan šuma (21. mart), Svetski dan vode (22. mart) i Svetski dan meteorologa (23. mart). Ova tri datuma su simbolično povezana i ističu važnost izuzetno značajnih resursa i meteoroloških praćenja. Bez očuvanja šuma i uopšte zasada drveća, nema vode, a bez vode nema živog sveta, pa ni šuma i drveća.
Sve to postaje sve više međusobno uzročno-posledično povezano u širem kontekstu globalnih klimatskih promena.
I dok se svakog marta oko ovih tri datuma objavi mnoštvo članaka i organizuju akcije i slična dešavanja, šta se radi na svakodnevnom nivou da se stanje šumskih fondova popravi i kvalitet vode sačuva i unapredi?
Naravno, u tom krugu, ciklusu, neizostavno i veoma značajno mesto ima čovek i njegovo delovanje.
Segment u kom čovek intenzivno deluje na ove resurse svakako je poljoprivreda. Poljoprivredna proizvodnja ima veoma širok uticaj na stanje životne sredine. U okviru poljoprivredne proizvodnje sve se više govori o neophodnosti agroekoloških metoda koje imaju značaja za očuvanje prirodnih resursa područja. Nisu sve još uvek prihvaćene, ali sa stanovišta očuvanja najugroženijih prirodnih resursa u AP Vojvodini, bile bi prikladne za uvođenje među poljoprivrednim proizvođačima.
Jedna od tih metoda je upravljanje elementima pejzaža. Upravljanje elementima pejzaža u praksi se odnosi na podizanje, odnosno kvalitetno zeleno održavanje površina koje nisu u direktnoj funkciji proizvodnje. To se pre svega odnosi na formiranje prirodnog ili poluprirodnog pejzaža na poljoprivrednim površinama u vidu vetrozaštitnih pojaseva, živih ograda, zbunova ili druge vegetacije u potezima koji se nalaze oko ili na samim parcelama. To može biti i sadnja drveća u vidu pošumljavanja parcela ili u vidu dvostrukih ili trostrukih drvoreda. Preporučljivo je i da se ozeleni deo oraničnih površina i ostavlja u vidu živog zelenog đubriva koji se prirodno regeneriše ili se na tim površinama zasovavaju cvetne biljke za ptice i pčele.
Svakako da takve mere treba podržati i podsticati poljoprivrednike da ih preduzimaju. Pored toga, ovakav pristup utiče i na estetsku dimenziju prostora. Vojvodina i njene zemljišne površine su izuzetno ugrožene goloskom erozijom, odnosno gubitkom površinskog sloja materije delovanjem vetra. Tome pogoduju jaki vetrovi karakteristični za kontinentalnu klimu, nisko godišnje sume padavina, velika variranja u temperaturama, ravničarski reljef, nedovoljna pošumljenost, zemljište finog mehaničkog sastava itd.
Upravljanje elementima pejzaža u praksi se odnosi na podizanje odnosno kvalitetno zeleno održavanje površina koje nisu u direktnoj funkciji proizvodnje.
Poljoprivredni proizvođači mogu preduzimati navedene mere i promeniti situaciju u okviru koji im dopušta kontekst nacionalnih politika i strategija i sve više prisutan EU kontekst. Tu se pre svega misli na postojeće nacionalne političke programe i strategije koji usmeravaju poljoprivrednu proizvodnju i sa kojima odluke poljoprivrednika moraju biti u skladu. Obzirom da je cilj Republike Srbije da postane članica EU, domaće zakonodavstvo je u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Unije.
Kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, usklađivanje zakonodavstva, strategija, planova i programa se vrši prvenstveno sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU koja je jedna od prvih politika EU koja je u svoje ciljeve i aktivnosti implementirala politiku zaštite životne sredine.
Posebno pitanje je: šta od svega uopšte treba da preduzmu poljoprivrednici sami? Veoma su retke situacije da se poljoprivrednici sami prihvate sadnje drveća i žbunja na parcelama. Vlasti očekuju organizovano pošumljavanje atara i podizanje vetrozaštitnih pojaseva (kao što su ranije postojali širom Vojvodine). Zainteresovani su, ali imaju pozitivan odnos prema tome, što potvrđuju situacije kada se organizovano aktivnostima mesnih zajednica ili opština takve akcije organizuju. Proces se lakše sprovodi kada se moraju odreći dela svoje obradive površine, zato je neophodna edukacija i upoznavanje sa pozitivnim efektima svega i primerima dobrih praksi.
Neophodnost rasta i razvoja poljoprivredne proizvodnje je prisutna, posebno imajući u vidu sadašnje potrebe stanovništva i prilike koje nas okružuju. Međutim, to se nikako ne sme sprovoditi na štetu kvaliteta životne sredine.
Dosadašnja poljoprivredna aktivnost donela je mnogo negativnih posledica. Korišćenje hemijskih sredstava u nekontrolisanim režimima, agresivna obrada zemljišta bez konzervacije, smanjenje vetrozaštitnih pojaseva su samo neki od postupaka koji su izuzetno degradirali stanje zemljišta i životne sredine uopšteno. Proces oporavka degradirane životne sredine i devastiranih resursa je spor i zahteva angažovanost svih nas, uključujući i poljoprivredne proizvođače.
Da bi se sprečila dalja erozija zemljišta, potrebno je primeniti odgovarajuću zaštitu od vetra. Zaštitni pojasevi su ključna komponenta očuvanja kvaliteta zemljišta i vlage u njemu. Postojanjem vetrozaštitnih pojaseva, usevi i zasadi imaju korist od smanjenog isparavanja i manje štete od vetra. Pored toga, zaštitni pojasevi pomažu smanjenju količine prisutnog ugljen-dioksida. Takođe, stvaraju staništa za faunu i povećavaju biološku raznovrsnost. Ovi pojasevi smanjuju brzinu vetra, što rezultira ujednačenijim rasporedom padavina. Takođe, imaju značajan uticaj na temperaturu zemljišta i vazduha. U toplim letnjim mesecima hlade vazduh, temperatura je niža za 3 do 4 °C, dolazi do vazdušnih strujanja iz samih vetrozaštitnih pojaseva, što povoljno utiče na ublažavanje povišenih temperatura na susednim parcelama, kao i temperaturni šok kod samih biljaka.
Postojanjem vetrozaštitnih pojaseva usevi i zasadi imaju korist od smanjenog isparavanja i manja je šteta od vetra.
Međutim, pored niza pozitivnih efekata, vetrozaštitni pojasevi imaju i jednu negativnu karakteristiku, a to je senčenje okolnog prostora. To dovodi do sporijeg rasta i razvoja biljaka u odnosu na ostale delove površine pod gajenom biljnom vrstom. To je čest razlog za uklanjanje ili nepodizanje tih pojaseva.
Za formiranje vetrozaštitnih pojaseva kod nas se najviše koriste bagrem, lipa, topola, breza, smrča, bor, jablan, javor i drugo drveće sa izraženom piramidalnom krunom. Vetrozaštitni pojasevi se sade upravno na kretanje vazdušnih masa, tako da se vazdušna masa manjim delom probija kroz krunu unutar pojasa, a većim delom prolazi preko tog pojasa. Na taj način postiže se efekat da jači vetar prolazi preko zaštićenog područja, a na znatnoj udaljenosti nastavlja kretanje u istom smeru. Uspešnost vetrozaštitnih pojaseva zavisi od visine stabala, konstrukcije pojasa i brzine vetra. Da bi zaštita od vetra bila što bolja, zaštićena površina treba da bude što veća. Pojasevi se podižu na određenoj udaljenosti od područja koje štitimo zbog zasenjivanja. Kada je pravac vetra istok-zapad, udaljenost iznosi 15-20 metara, a ako je pravac vetra sever-jug, udaljenost je oko deset metara.
S druge strane, funkciju vetrozaštitnih pojaseva mogu ispuniti i izolacioni pojasevi koji se koriste kao prostorno razgraničenje između parcela sa organskom i konvencionalnom proizvodnjom.
Prilikom uspostavljanja ovih mera zaštite treba uzeti u obzir troškove podizanja i održavanja, kao i pejzažne karakteristike i prostorne uslove područja.
Pravilno podignuti pojasevi mogu značajno da ublaže negativne posledice dejstva jakih vetrova. Za formiranje vetrozaštitnih pojaseva neophodno je da vlasnici njiva, voćnjaka, vinograda ili bilo kog drugog zasada odvoje deo korisnog zemljišta, ali i novac za pokrivanje troškova njihovog održavanja. Radi postizanja većeg profita sa proizvodne površine, neretko se ne poštuju pojedina, a u nekim slučajevima i većina pravila koja definišu održivi poljoprivredni razvoj. Jedna od negativnih tendencija je sve češće uništavanje ruderalnih agroekosistema, živica i suma čija je funkcija u pojedinim slučajevima nenadoknadiva.
Uticaj vetrozaštitnih pojaseva nije ograničen samo na poljoprivredna zemljišta. Naseljenim mestima takođe je potrebna ovakva vrsta zasada u vidu zelenih koridora i suma. Dobro osmišljen i postavljen vetrozaštitni pojas ima uticaja i na mikroklimu naseljenog mesta, kvalitet života i nove sadržaje za njegove žitelje. Vetrozaštitni pojas često predstavlja prostor za sportsko-rekreativne sadržaje. Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da svaka funta uložena u sadnju štedi sedam funti. Druga, iz 2014, pokazala je da se zahvaljujući drveću samo u SAD na godišnjem nivou uštedi 6,8 milijardi dolara troškova zdravstvene nege.
Veoma bitan segment zelenila naseljenih mesta su drvoredi koji poslednjih godina izloženi stalnim sečama i radikalnim zamenama. Često se primerci koji daju maksimum u smislu poboljšanja mikroklimata (temperature, osunčanosti, smanjenja uticaja vetrova, sakupljanja prašine izduvnih gasova) zamenjuju stablima neadekvatnih dimenzija.
Definitivno je da na teritoriji Vojvodine nedostaju vetrozaštitni pojasevi, drvoredi uz puteve, zelenilo u urbanim naseljima. Nadajmo se da neće biti kasno kad se probudimo. Drveće i zasadi, svih tipova, predstavljaju važan ekološki, transformacioni potencijal u čije se investiranje ide sporo, a koji pri tom stvaraju održive vrednosti prostora.
Najnovije
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
