Restart ekološke države kroz zelenu ekonomiju
Pre skoro trideset godina, tačnije 20. septembra 1991. godine, Skupština Republike Crne Gore usvojila je Deklaraciju o ekološkoj državi Crnoj Gori. Koliko je ta Deklaracija poštovana i gde se sada nalazi Crna Gora po pitanju zaštite životne sredine, zelene i cirkularne ekonomije, bila su neka od ključnih pitanja i razlog za polemike na Konferenciji „Razvoj zelene ekonomije“.
Konferencija „Razvoj zelene ekonomije“ organizovana je u Podgorici 27. i 28. jula 2021. godine, kao završni događaj projekta „Zelena ekonomija za razvoj regiona GEAR“ koji zajednički sprovode Smart kolektiv iz Srbije, CRP iz Bosne i Hercegovine, Udruga za kreativni razvoj SLAP iz Hrvatske, Eko svest iz Severne Makedonije, EDEN iz Albanije i FORS Montenegro iz Crne Gore.
Organizacija FORS Montenegro bila je organizator i domaćin konferencije. Usled Covid 19 krize, ovo je posle više od godinu dana bila nova prilika da se okupe partneri u projektu, njihovi saradnici, kao i ostali učesnici, i u živom događaju pokrenu mnoga pitanja i potraže odgovore na njih.
Dvodnevna konferencija imala je obilje tema na šest panela. Prvi programski dan bio je posvećen opštim temama kao što su Zelena ekonomija za održivi razvoj i Zelena ekonomija u Evropskoj uniji i regionu.
Učešću na konferenciji odazvali su se i predstavnici državne uprave koji su u uvodnim izlaganjima istakli upravo prekretnicu na kojoj se nalazi Crna Gora, kao ekološka država, kao i prekretnicu do koje je dovela promena državne uprave.
Crna Gora, kao ekološka država već trideset godina, sada je na prekretnici i zajedno sa promenom vlasti očekuju se i najavljuju krupne promene kao neka vrsta restarta ideje. Kao dobar znak tome navedeno je od strane predstavnika Vlade, da je zaustavljena izgradnja malih hidroelektrana i neizdavanje dozvola za nove, da je zaštita šuma stavljena pod kontrolu nadležnih inspekcija, kao i da je zaštićen lokalitet solane.
Uz najavu pokretanja mnogih podsticajnih projekata i mogućnosti za njihovu finansijsku podršku, istaknuto je da je neophodna jednostavnost, transparentnost i fleksibilnost, kao i mogućnost učenja, da bi se ta sredstva uopšte stavila u funkciju i upotrebila. Ne samo u Crnoj Gori već i ostalim državama regiona, upravljanje otpadom je istaknuto kao jedan od najvećih problema, uz to da je pre svega neophodno definisati pojmove zelene ekonomije i zelenih poslova.
Da bi se zelena ekonomija razvijala, neophodne su javne politike i njihovo sprovođenje, podizanje svesti i nivoa informisanosti, povezivanje, ne samo unutar država već i regionalno, a da zeleni poslovi ne budu samo usmereni na očuvanje životne sredine već i dostojanstvene uslove za rad. Posebno je zanimljivo ispratiti primere dobrih praksi koji nisu potrebni samo da bismo ih kopirali već izašli iz poznatih okvira, sledili nove ideje, na šta je skrenuta pažnja kroz primer ideje pametnih sela.
U svim novijim EU dokumentima naglašeno je da ekonomija – da bi bila održiva – podrazumeva da je ta ideja otporna, zelena i digitalna. Postoji veliki broj ponuđenih poziva za dodelu sredstava kojima se zelena ekonomija može pokrenuti.
Kroz više prezentacija naglašeno je koliko je povezana zelena ekonomija sa socijalnom zaštitom odnosno popravljanjem socijalnog statusa stanovništva i učesnika u ekonomiji, važnost regionalnog povezivanja i usklađivanje sa legislativom Evropske unije bez obzira što su skoro sve države tek u fazi ispunjavanja uslova, najviše kroz Poglavlje 27. U okviru prvog programskog dana održana je i radionica kojom je kroz brzi brainstorming predloženo nekoliko zanimljivih ideja za projekte kojima bi se pokrenula zelena ekonomija u Crnoj Gori i regionu.
Druga grupa panela bila je više fokusirana na lokalni prostor tako da se govorilo o mogućnostima razvoja zelene ekonomije u Crnoj Gori, predstavljeni su primeri dobrih praksi u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kao i zeleni projekti i inicijative civilnog društva. Mogućnosti razvoja zelene ekonomije u Crnoj Gori razmatrana je kroz modele ozelenjavanja postojećih resursa, korišćenjem obnovljivih izvora energije na pravi način. Država i njene institucije se bave uređivanjem dokumentacije ekološke rekonstrukcije u energetici i nastojanja da se smanji emisija CO2 da bi se uskladili sa normativima u Evropi i svetu. Kao važan poduhvat navedena je vetrolektrana na Gvozdu s aspekta velikog udela na energetski sistem, uz to projekat 3000+ koji se odnosi na mogućnosti ugradnje solarnih kolektora gde će korisnici postati „partner” države i nakon povraćaja sredstava ima besplatnu struju.
Sa pozicije Privredne komore Crne Gore i Unije poslodavaca Crne Gore teži se usmeravanju ekonomije ka boljem odnosu sa prirodom. Uspostavljanjem ekonomije koja je cirkularna, niskokarbonska i regeneritivna mora ići najpre kroz strateška dokumenta. Takođe, povećanje aktivnosti i pospešivanje onog dela ekonomije koji je već povezan sa prirodom kao i na uključivanje u projekte koji to omogućavaju, posebno kroz aspekte uvođenja inovacija. Naravno, kao neophodno je navedeno uključivanje poljoprivrede, a posebno turizma, kao grana privrede koje je neophodno ozeleniti obzirom da su ključne za razvoj Crne Gore i sektora zapošljavanja.
Pored značajnih, već aktivnih primera dobre prakse zelene ekonomije i zelenog preduzetništva, bilo je prilike da se predstave i organizacije civilnog društva kroz veoma zanimljive projekte koje sprovode kako na nacionalnim tako i regionalnim nivoima. Tako se na Konferenciji “Razvoj zelene ekonomije” predstavio i Ekolist,
obzirom da je Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine Zeleni krug, kao njegov izdavač, bio deo projekta “Zelena ekonomija za razvoj regiona”, kao dobitnik podgranta nosioca projekta organizacije Smart kolektiv iz Beograda.
Konferencija je predstavljala značajan korak ka podizanju svesti o važnosti zelene ekonomije i zaštite životne sredine u Crnoj Gori i regionu.
Kroz panel diskusije, prezentacije i radionice, učesnici su razmenjivali ideje, iskustva i najbolje prakse u oblasti zelene ekonomije. Naglašena je potreba za usklađivanjem sa evropskom legislativom, ali i za lokalnim inicijativama i projektnim aktivnostima koje mogu doprineti razvoju zelene ekonomije u Crnoj Gori.
Na kraju konferencije, istaknuta je važnost daljeg povezivanja svih relevantnih aktera, uključujući vladu, privredni sektor, civilno društvo i akademsku zajednicu, kako bi se ostvarili konkretni rezultati u oblasti zaštite životne sredine i razvoja zelene ekonomije. Održiv razvoj i zaštita životne sredine postaju sve važniji globalni izazovi, a Crna Gora ima priliku da postane lider u regionu u oblasti zelene ekonomije i održivog razvoja.
Konferencija “Razvoj zelene ekonomije” je pokazala da postoji snažna podrška i interesovanje za ove teme, te da su brojni akteri spremni da zajednički rade na ostvarenju ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine. U narednim godinama se očekuje dalji napredak i implementacija konkretnih projekata koji će doprineti razvoju zelene ekonomije u Crnoj Gori i regionu.
Najnovije
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
Aktuelnosti
